-I čak kad bi saznala, ne bi bila ljubomorna?
– Ljubomorna? Zašto bi?
– A šta, ako bih ja razmišljao o nekoj drugoj devojci iz moje prošlosti, dok sam sa tobom? Ti se ne bi brinula o tome da mogu da odem njoj i tebe da ostavim?
– Ne.
– Verovatno ti mene ne voliš.
– Ti ne razumeš to o čemu govoriš. Ljubav nema ništa zajedničko sa ljubomorom i strahom da nekog ne izgubiš. Ja te volim, ali ako ti poželiš da odeš, jer ne možeš da preboliš drugu devojku – to će biti dobro. Ako ti odeš – to bi značilo da mi nismo jedno za drugo, i dobro je da odeš. Jer ako bi ti ostao – ti bi zauzeo mesto onoga, ko je za mene. Onaj koji je za mene – on neće otići. Ne treba brinuti. U svakom slučaju je dobro.
– Ti tako neobično voliš… Kao da uopšte ne umeš da se vežeš, nisi ljubomorna..
To s vezivanjem. Vezivanjem i ljubomorom, znači da ne voliš seve. Verovati u to da si gora od nekog, bojati se, da to kakva si ne zaslužuješ ljubav. Porediti. Ti se nesmeš porediti nisakim. Ti si ti. Ti imaš svoj život. Dat ti je. To je dar. Ne troši ga na upoređivanje sa drugima. To je samo zabluda. Ti treba da gledaš samo na sebe. Tada nećeš pogrešiti. Tada niko neće otići, jer ćeš tada odmah znati da li je on za tebe ili ne.
