Lokalni umetnici dobili su priliku da ulepšaju zidove, poput ovog na sportskoj hali „Adem Jašari”, nekadašnjoj „Boro i Ramiz”
Posetili smo kosovski božur
Priština, glavni grad autonomne pokrajine Kosovo, bezrazložno je potcenjena. Naime, položaj ovog grada u Republici Srbiji nimalo nije povoljan, politički gledano. Ipak, vredno je prošetati njegovim ulicama jer pruža prizore koji se po svojoj lepoti mogu porediti sa Nišom ili Novim Sadom.
Poznato je da postoje razne predrasude o žiteljima Prištine i neprijateljskoj nastrojenosti ka Srbima. Naše iskustvo nas je stavilo pred svršen čin. Nemamo kud osim da priznamo da su političke igre uticale na razdvajanje naroda. Svuda gde smo bili, lepo smo primljeni.
Oslobodivši se silnih stereotipa koje nam društvo nameće, sada otvorenog srca i uma možemo krenuti u turu po lako dopadljivoj Prištini.
Bazirali smo se na mladima, koji su nosioci nekog novog vremena. Boljeg, svi se nadamo.
S tim u vezi, došli smo na sastanak sa šesnaestogodišnjim Lazarom, mladićem koji nas je uputio u način života tinejdžera na Kosovu i Metohiji.
Naš sagovornik je rodom iz Gnjilana, ali je od svoje treće godine u glavnom gradu ove pokrajine. Kako navodi, njegovi roditelji su iz Jagodine.
Kako teče tvoje odrastanje s obzirom na političko odvajanje Kosova od Srbije?
Uglavnom se naše odrastanje ne razlikuje mnogo od dece u ostalim delovima Srbije. Nekada je nezgodno jer se, zbog određenih restrikcija, osećam kao stranac. Ipak, ništa se značajno nije promenilo. Mi smo navikli na prisutnost Albanaca, pa nam ta prijateljstva nisu strana.
Da li postoji diskriminacija Srba i/ ili Albanaca?
To je uvek prisutno, mislim svugde. Međutim, nikako nije onako kao što to mediji imaju naviku da predstave. Postoje pojedinci koji ljude ocenjuju na osnovu nacionalnosti, ali moje društvo nije takvo. Imam dva druga koja me čak uče albanski jezik, koji smatram divnim.
Bitno je kakva je osoba, a ne kom narodu pripada.
Smatraš li da su druge nacije nužno loše?
Nikako! Prelepo je živeti u multietničkoj sredini jer se na taj način tolerancija dodatno razvija. Volim što sam naučen da živim bez glupih predrasuda, a čak i kada ih imam – tu su divni ljudi da ih ospore. Kosovo i Metohija, a posebno Priština, je prelepa i bilo bi šteta zaobići je zbog priča rekla – kazala.
Pre nego što posetite ove destinacije predlažemo da se oslobodite svih predrasuda i niskobudžetnih stereotipa, a da vam teret na leđima bude samo ranac.
