– Ne znam jeste li primetile
Ali, nije retko čuti pomalo zavidne ženske glasove kako skoro nemoćno izgovaraju: “E, das sam ja muško”…
Vidite, možda je dečacima nekada lakše, ali ne samo zato što im je priroda olakšala postojanje, nego i zato što su oni, sami po sebi, praktičnniji, mnooogo praktičniji od nas…
Ok, možda je njima, tamo gore, pre nego što su došli na svet, upala kašika u med, pa su ostali uskraćeni za onaj deo mozga, koji komplikuje život… oni ne trče da proveravaju šminku na svakih pola sata, niti strahuju od svake nevidljive rupice na butini… Dobro, ne kažem da i među njima nema onih sa malo senzibilnijim afinitetima. Ali, to je već gadno udaljavanje od teme pa me podsetite slobodno ako se slučajno izgubim u mozganjima, jer sam vam obećala malo detaljniju analizu ovih neobičnih „mužjaka“… Alfa, beta i gama? Koje beše poslednje slovo grčkog alfabeta?
Koje god da je, znamo da alfa mužjak baš i neće biti.
Ipak, reći ću vam nešto: Nije sve tako strašno…
Zavodnica… kad pomisliš samo na tu reč već ti se u glavi nižu slike i rađaju boje, oči skrivene maskarama, svetlo sveće umraku, miris mošusa i jasmina, promukli šapati i jedva primetni osmesi… Da, ima toga… Ali, zapamtite sada, da vas kasnije ne bi skupo kotalo, jer ne postoji udžbenik… Sve te priče o postanku, receptima tipa „kako da“… molim vas, ali molim… zaboravite ih, sve. Oni su vam, ustvari, vrlo jednostavni za upotrebu kada jednom prestanete da od njih nešto očekujete, sto bi vi da ste na njihovom mestu uradile. To je prva tipična ženska greška… Dakle, za početak naučite da je najvažnije prihvatiti istinu: od mazanja okica necete imati ništa osim neminovnog razočarenja za koja su oni rodjeni stručnjaci, kada ih teba prirediti naročito nama – ženskom rodu. Ali, kako je priroda ipak savršenija bar od njih, stvorila je nešto što se zove ravnoteža… Oni, možda, jesu praktičniji, ali mi smo ipak malo lukavije… A, za one kojima je to slabija osobina, moraće da je ojačaju.. Sve vam je to, drage moje Miss&teen-ice, čist survajver… iliti borba za opstanak.
Oni, recimo, imaju problem sa bojama. Ne, nisu daltonisti, koji ih ne razlikuju, a imaju predstavu o šarenilu… molim vas da to ne mešate. Najveći broj dečaka vam živi u svetu u kome je sve crno ili belo. Za njih nijanse ne postoje, ni u rečniku, ni kao metafora. I zato na plaži nikada ne očekujte da vam priča svoje impresije o divnim zlatnim nijansama Sunca… znaju samo da ono prži… Nije važno ni kakve je boje more; da li možda liči na onu predivnu tirkiz nijansu, kojoj smo se divile dok smo u Plavoj Laguni oplakivale sirotu Bruk Šilds… Ne… Njma je najbitniji stil kojim plivaju, misle isključivo da li da vas zadive delfinom, leptirom ili kraulom, a možda sve kombinovano… te da u tome obavezno budu bolji od nekog slavnog sportiste, čije postere lepite po zidu…
Eeee, došle smo do jednog školskog primera. Iako jako dobro znate da uočite razliku između amaterskog i profi stila, a vaša simpatija slučajno nije provodio dane uz plivačkog trenera, ne brinite da ćete ga uvrediti; naravno da nećete. Samo blago zatrepćite trepavicama poluvlažnim od tuša, a namazanim trostrukim slojem vodootporne maskare i smirenim glasom recite:
„Stvarno???! Kooo?! Aaa, onaj tamo… ne mogu da verujem da si ga uopšte primetio, pa ti, sem što si rođen za taj kraul, si jedini legitimni Čavićev naslednik…!!! Al’ imaš oko sokolovo!!! Znaš, on je smešna mala ribica pored tebe. Zato ga i nisam videla… eto moraću da se potrudim i tebe da naučim nešto – ja pored kitova ne vidim sardine… ne kao ti. Wooow, svaka čast, baš sam srećnica što sam tebe upoznala. Hajde budi dobar i dodaj mi mleko za sunčanje, molim te. Hvala“.
Obozavaće vas. Em ste ga indirektro proglasile za Ginisa, em je svestan koliko je krhko to mleko u njegovim rukama, baš kao i vi… to on voli, da bude veliki, da bude najbolji i jak zaštitnik… a kakvi su oni u mišićima, mi smo malo žešće i jače u onim sivim mišićima u glavi. Zato ga u tom trenutku pustite da se oseća kao Golijat. Ja se iz te priče sećam kraja… i Davida…
I tako dok raste na vrelom Suncu pomalo već nadmen, nemojte da vas to iritira. Pustite da vas zabavlja… Hahaaa, pa on raste i raste baš kao kvasac, koga ćete vi drage moje, bez problema oblikovati u bilo šta, kako god poželite, čak i u integralnu kiflu, koju će preko noći zavoleti. Zbog vas… A, možete od njega napraviti i jednu predivnu plazma tortu, jer ćete ga prvo samleti, a onda kada dođe vreme da joj date završni sjaj i stavite šlag, reći ću vam kako to izgleda u životu… a sada smo još na plaži… „Maco, molim te maži, samo me ti maži da ne izgorim“.
U jednom trenutu on će se opustiti i ležerno opružiti, verovatno pored vas… Možda će čak pokušati da vam udara čežnju, do tada će već misliti da je Kazanova lično… E, pa, nećete mu reći da ste i vi Kleopatra oduvek, već ćete mu to pokazati…Baš kad mu se učini da je začuo glas svog druga i automatski namirisao pivo, vi uzmite isto ono mleko koje vam je dodao pa ga, kao slučajno spustile negde pored listova… Neće moći da vas krivi što ste se sagnula da ga dohvatite i naravno da nećete imati pojma da je u tom trenutku repić u koji ste vezala kosu slučajno skliznuo i otkrio vaša blago potamnela ramena… O, pa oni jako vole iznenađenja, ma šta vam pričali…
Ne pokušavajte da mu se obrtite tokom sledećih nekoliko minuta, vrlo je verovatno da će biti u transu… zaista nećete kao, moći da razumete šta je to toliko fascinantno u ruci, koja vam klizi po koži… Boože moj, pa niste lude da izgorite, zar ne? E, tu bi trebalo da naučite da postoji nešto moćnije na pesku od hladnog piva. A, to je, ni manje ni više nego…njegova vrela krv.
Još uvek mislite da su toliko baš srećni zbog svoje praktičnosti? Vidite, u tom trenutku on će malo izgubiti na svojoj privlačnosti. U crno-belom svetu nih ne uče da nije lepo zuriti, a pogotovo tako se plaziti… daaaa , imaju oni… jezičinu… hahaha do podaaa.
Tada će vam već pripadati… (malo upozorenje: nemojte slučajno da pomislite da je to dovoljno).
Ne, oni su poprilično razmnaženi, a memorija im je tužno kratkotrajna (to vam je ona, koja se koristri za pamćenje broja telefona). Dresuru morate ponavljati iz dana u dan. Jednom će naučiti lekciju i nećete morati baš toliko da se angažujete oko njega, osim da ga malo podmažete kad se usudi da se opusti i negde zariba… a, sve to razume se, pod uslovom da uopšte to želite i da za to još imate volje…
Dobro da ne dužimo, kada sve to prođe, a on krene za vama poslušno i bez uzice, usporite korak maksimalno… pustite ga opet da se oseća kao alfa… to je tako po receptu… i slobodno budite besne kad zaljubljeno pogleda svoju hrpu metala zvanu motor. I za to ima rešenje, ne brinite: kada vam ponudi vožnju, obavezno recite: „Daaa oduvek sam to želela, samo… nisam smela s bilo kim…“ – ruku na srce, nije to ni tako loše, imaćete savršen izgovor da se privijete uz njega, pa ne – vaš rob, ali, da – vaš obožavalac.
Kada vas ostavi ispred vrata, u tom će trenutku videti samo i jedino – vas… Reći će: „Ako sam slučajno zaboravio da ti kažem, izgledaš prelepo…“ (joooj kakav klišeee) – nato se ipak samo nasmešite, kao da vam je upravo citirao Prevera. Bez brige, osmeh je dovoljan znak zahvalnosti…To je pristojnost, jer vi ste to dobro znala… Nastaviće: „vidimo se sutra…“ na to se već lagano nasmešite i dok jednom nogom budete ulazila u kuću, mahnite mu samo prstićima, kao pa-pa i smireno dodajte… „Moguće“.
