Kad sam upoznala svg budućeg dečka, on me uopšte nije zanimao, za razliku od njegovih prijatelja. Ali kad smo započeli bliži kontakt, odjednom sam shvatila koliko je zaista divan i koliko je vešto sakrio to na prvom sastanku. ⠀ ⠀
Iskreno, ne mogu se ni setiti trenutka kad smo se upoznali – pa mi je delovao nezanimljivo i neprimetno. Ali samo par meseci kasnije, nalazila sam hiljade glupih razloga da ga vidim, slušajn sretnem. ⠀ ⠀
Desilo se da se u našem odnosu prvi utisak, kao prvo, pokazao lažnim, a drugo, nije igrao ni najmanju ulogu. Čak ga se ni ne sećam – dogodilo se, mada to zvuči čudno, sve mnogo kasnije. ⠀ ⠀
U našoj kulturi stavljamo nepotrebnu odgovornost na prvi utisak. Ali da li je to uvek važno? Ako je reč o intervjuu ili nekoj vrsti takmičenja – ovo, bez sumnje, igra ključnu ulogu. Bez njega, zaista nema ništa: to je deo zadatka i ne treba pretpostaviti dalju interakciju bez pozitivnog samopredstavljanja. ⠀
Ali prvi utisak, recimo, u novom razredu ili grupi prijatelja je malo drugačiji. Jer u stvari je sve vrlo uslovno i zavisi od situacije, vremena, okruženja i drugih stvari. Jednostavno rečeno, možete videti osobu u neobičnim uslovima i doživetii lažni utisak o njemu. Ili obrnuto – videti u idealu, ali u običnom životu će se ispostaviti da je smirena osoba, možda čak i dosadna i nezanimljiva. ⠀ ⠀
Prvi utisak o osobi može se uporediti sa oglašavanjem. To je takođe, grubo rečeno, ljudsko oglašavanje. Dakle, svaki dobar trgovac zna jedno pravilo: kada naiđete na oglas za određeni proizvod, verovatno ga nećete zapamtiti. Nije važno da li je to sportski automobil, lek protiv migrena ili nova knjiga. Iako je ovo novo – ne pamti se. ⠀
Ali nakon otprilike trećeg ili četvrtog gledanja, primetićete da se nenamerno sećate reči i slika iz ove reklame i počnete na nju drugačije reagovati, stvarno gledajući njen sadržaj.
