Devojčica je znala:
- negovati mlađu braću i sestre (hraniti ih, pojiti, šetati, zabavljati – od jutra do večeri);
- donesila je drva, čistila peć, potpaljivala vatru;
- donosila vodu iz bunara;
- kuvala kašu, pekla palačinke, kuvala povrće, zavijala pite i druga peciva;
- postavljala sto, perala suđe;
- mogla je pomesti pod, prala klupe i pod;
- tresla i prala tepihe;
- prela vunu, tkala, vezla, plela;
- perala veš i posteljinu na rijeci;
- pospremala krevet (uključujući i tresenje);
- palila sveće, čistila kerozinsku lampu;
- hranila i pojila sve domaće životinje i njihove mladunce;
- skupljala pileća jaja;
- muzla krave;
- sadila povrće, čupala korov i zalivala baštu;
- sakupljala bobice, pečurke, bilje i suve grane u šumi;
- išla na žetvu u bašti i na polju;
- vodila krave na ispašu, koze, guske, patke;
…. I to nije sve!
Odgovornosti neke dece nije lako opisati, jer je nikada nismo ni videli ili čak čuli. ⠀
Na primer, desetogodišnja devojčica je mamama i bakama pomagala da prave knedle. Ili čupkala lan, pripremala niti, iz kojih su kasnije tkali. Ne kaže se džabe: “Moja ćerka ima deset godina – majka nema posla.”
