Veliki broj devojčica jedva čeka da malo poraste ne bi li kupila prve štikle. Poznato je da generalno izgledamo fenomenalno, ali kada nam jedan divan par krasi gležnjeve – naša atraktivnost posebno dolazi do izražaja.
Većina nas je još u ranom detinjstvu stavljala male nožice u, tada minimum 10 brojeva veće mamine štikle. Paradirale smo njima po kući, kao prave mini damice. Fasciniralo nas je što smo više nego obično, ali i to što je to samo obuća za odrasle.
Meni je moja mama kupila sandale na malu potpeticu sa 12 godina. To je bilo neznatno podignuto, ali sam se ja osećala izuzetno važno. Kao da mogu da osvojim svet ili bar učinim sve što poželim. Štikle na našim stopalima daju neobičnu dozu samopouzdanja, koja se ne može uporediti ni sa jednom drugom.
Danas su one deo svake odevne kombinacije kada se upućujemo ka gradu, na žurku ili pak poslovni sastanak. Međutim, dok ne dođemo do toga možemo se zadovoljiti njihovom nošenju na maloj i velikoj maturi.
Toliko toga znamo o njima – od modela pa do slobodne procene visine štikle. Ali ono što je manje poznato je kada i kako su one nastale. Dozvolite da vam otkrijemo.
Smatra se da su povišene štikle rezultat problema, koji datira još iz XV veka, kada su se velike distance prelazile jahanjen konja pri čemu bi jahačeva noga često isklizavala iz kaiša.
Početkom 1500. godine peta visine 3cm se prvi put pojavljuje i naziva se jahačeva peta.
Prvobitna štikla i sama čizma podsećaju na današnji izgled kaubojske čizme. Ovakva peta je tokom prve tri decenije veka polagano počela da poprima stilski oblik, pogotovo kod muške obuće. Počinjala je da biva sve tanja i duža, dok nije više imala koristi tokom jahanja.
Vremenom, ovakva cipela je postala svakodnevna obuća samo na dvorovima. Krajem 16. veka, muška obuća je imala štikle visine od 6 do 9 centimetara. Ovo je neočekivano, zar ne?
Zamislite danas muškarca na štiklama…urnebesno!
1533. godine, žena grofa Orleana, Katarina de Miči, inače veoma niska rastom, je tražila od svog obućara da joj napravi par cipela sa štiklama. Bilo je bitno da budu stilski privlačne ali i visoke, kako bi postala viša nego što jeste. Obućar joj je napravio drvene cipele, šopine, koje su imale platformu ali je peta i pored platforme bila viša od prstiju i sama platforma se savijala na sredini tabana, prema prstima.
To je bio prvi primer žene koja nosi štikle. Od tada, ona je pokrenula svojevrsni trend koji i dan -danas traje.
Osvrnimo se na zdravlje i uticaj štikli na njega.
Naime, poznato je da dugo i često nošenje ove obuće nije preporučljivo. Objasnićemo vam i zašto.
U posledljih nekoliko godina nekoliko studija je obavljeno na osnovu kojih se saznaje da se štikle dovode u vezu sa problemima sa kičmom. Ortopedi i neurohirurzi često govore da nošenje cipela sa visokim štiklama dovodi do toga da se cela telesna masa oslanja isključivo na prste, i pritom nije ravnomerno raspoređena preko celog tabana. Drugi, u skorije vreme uočen problem, je da se prste pod pritiskom i nakon dugog hodanja na štiklama, savijaju i nabijaju u cipeli. Ovo važi za one koji su stalno na visokim štiklama.
Stoga, preporučujemo da uživate u svom divnom paru (ili parovima) štikli, ali birajte one malo niže. Ukoliko se ipak odlučite za visoku štiklu, ponesite preobuku!
