Kada je reč o prijateljstvu, imamo svašta da kažemo. To su odnosi u kojima se možemo izraziti, koji izvlače ono najbolje, oblikujući nas. A najbolje od svega je što nemaju rok trajanja.
Prijatelji dolaze u različitim vremenima, oblicima i kao delovi različitih priča i ekipa. Neki nas obore s nogu na prvi pogled, dok druge ne možemo da smislimo odmah ih otpisujući. Onda nas oduševe. Poznato je da se pri klasifikovanju prijatelja cene lojalnost, iskrenost i požrtvovanost. Ono što je pod znakom pitanja je boja kože i koliku ona ulogu ima pri takvom odnosu.
Odlazimo do Beograda, koji u svakom drugom naselju ima deo koji mahom naseljavaju Romi.
Dakle, Romi su nacionalna manjina koja vodi poreklo iz Indije. Vremenom su naselili i druge kontinente, dobivši nadimak „Cigani čergari“. Za njih, kao narod, se vezuje čitav niz stereotipa.
Od toga da im higijena nije jača strana, preko optuživanja za krađe do verovanja da nisu sposobni za visokoškolsko obrazovanje. Moramo istaći da je svako individua za sebe, ali ovo je kranje uvredljivo reći za jedan narod.
U skladu sa predrasudama koje su dugi niz godina negovane, neki roditelji brane deci da se sa vršnjacima romske nacionalnosti druže. Učestali su primeri premeštanja u javnom prevozu ukoliko se Rom nađe u okruženju belaca.
Nije li licemerno boriti se za jednaka prava a zatim učiniti tako nešto? Koju poruku šaljemo?
Po nekima, kada bi to bilo moguće, u Beogradu bi zavladao svojevrsni aparthejd samo na osnovu druge boje kože.
Svim našim čitaocima savetujemo da pri stupanju u prijateljske ili emotivne odnose gledate malo šire od boje. Niste li vi obojeni negativom odbacujući na osnovu tuđeg porekla? A to je, dragi naši, ono što je loše.
