Rusija poziva 15 hiljada stranih državljana na besplatno studiranje
Federalna agencija „Rossotrudničestvo“ objavila je javni poziv stranim državljanima za besplatno školovanje na ruskim univerzitetima, a detalje tog poziva razjasnila je u razgovoru za agenciju RIA novosti direktorka Ljubov Glebova.
Tokom poslednje tri godine RF je godišnje pozivala po 15 hiljada stranih državljana na besplatno studiranje na našim visokoškolskim ustanovama, a u pomenuti proces uključeno je preko 400 ruskih univerziteta, rekla je u intervjuu za agenciju RIA Novosti direktorka Federalne agencije „Rossotrudničestvo” Ljubov Glebova.
Ove godine prijem je prvi put apsolutno javan. Pošto smo se upoznali sa iskustvima u drugim zemljama i koristili ih prijavljivanje se obavlja javno u elektronskoj formi. U samoj proceduri se ništa nije promenilo, samo što je postala transparentnija i jednostavnija. Državljani 198 zemalja mogu da se prijave za školovanje na ruskim univerzitetima u raznim oblastima (od medicine do tehničkih nauka, uključujući nuklearnu fiziku). Rusisti, lingvisti i filolozi su izdvojeni, sve što je vezano za ruski jezik danas je u inostranstvu izuzetno traženo, istakla je Glebova.
Ona je rekla da je čitava procedura vrlo jednostavna, da je najvažnije preduzeti prvi korak, a to je registrovati se na portalu www.russia.study i da je za to potrebno svega dvadeset minuta. Pošto se registruju kandidati će dobiti mogućnost da unesu tražene podatke i želje u pogledu obrazovanja, kao i da napišu motivaciono pismo. Preliminarni odabir kandidata vrše operateri u određenim zemljama. Kako ne bi došlo do toga da „upadnu“ oni koji to ne zaslužuju i zauzmu mesto nekom vrednijem postaraće se predstavništva agencije „Rossatrudničestvo“ u konkretnim zemljama.
Konačni izbor vrši komisija koju čine predstavnici Ruskih centara za nauku i kulturu, ambasada, lokalnih ministarstava obrazovanja i društvenih organizacija. U toku su pregovori sa Univerzitetima kako bi se i oni uključili.
200 Čoveku ne treba dati ribu, već udicu: Lj.Glebova o rusko-srpskim odnosima
Onima koji ne prođu biće ponuđeno samofinansiranje koje je po mišljenju Glebove u Rusiji povoljno u odnosu na druge zemlje, jer godišnja školarina na većini fakulteta iznosi od 1000 do 1500 evra.
Oni koji budu prošli selekciju i našli se u 15 hiljada srećnika, biraju šest univerziteta i rangiraju ih. Fakulteti potom biraju, ko ne upadne na prvi sa spiska univerzitet možda će biti odabran za studiranje na šestom. A kome ništa od toga ne uspe dobiće alternativni predlog, glavno je da niko u tom lancu neće biti preskočen.
Rusko obrazovanje, uprkos teškim periodima kroz koje je prošlo u svetu se i dalje vrlo visoko kotira. Interesovanje budućih inženjera, stručnjaka iz oblasti prirodnih nauka i matematike, filologije i rusistike je ogromno, rekla je Glebova i dodala da su život i obrazovanje u Rusiji daleko jeftiniji nego u Evropi. U prilog tome ide i činjenica da su danas mnogi ljudi na visokim položajima u svetu stekli obrazovanje u Rusiji. Ne odnosi se to samo na zemlje ZND nego i na zemlje Latinske Amerike, Azije i Afrike. Ima i primera gde deca roditelja koji su nekad studirali u Rusiji i sami biraju ovu zemlju za svoje visoko obrazovanje.
Glebova je istakla i korist koju Rusija ima od ovakvih projekata. Kvalitetni studenti koji se vrate u svoje zemlje ostaju lojalni RF i održavaju kontakte sa naučnim i obrazovnim institucijama u Rusiji. Najmotivisaniji, najbolji i najtraženiji ostaju u Rusiji i tu nastavljaju da uče i rade. Osim toga besplatno obrazovanje odnosi se i na poslediplomce. A kada je reč o samofinansirajućim studentima jasna je zarada koju univerziteti ostvaruju.
Studenata koji ne znaju ruski jezik godišnje bude oko četiri hiljade. Oni na posebnim fakultetima uče jezik godinu dana pre nego što počnu da studiraju. Njihova priprema košta oko sto hiljada rubalja godišnje, država troši novac, ljudi vreme, rekla je Glebova.
Kandidati zovu, raspituju se na društvenim mrežama, registruju na portalima, a za sada najveće interesovanje pokazuju građani članica ZND, što je razumljivo.
Poziv za besplatno studiranje stranih državljana na ruskim univerzitetima projekat je godišnji i dugoročni. Budući da je reč o efikasnom spoljnopolitičkom instrumentu delovanja države bilo bi poželjno da se u budućnosti povećaju kvote, zaključila je Glebova.