S lakoćom pomislimo kako je popularnijima bolje, lakše i zabavnije. Svi smo se bar jednom ugledali na nekoga ko, čini se, ima mnogo prijatelja i uzbudljiviji život. Želeli smo takvu liniju, dečka, drugarice, putovanja… Nezadovoljni sobom zapitali bismo se “zašto bi se iko sa mnom družio?”
“Well, I’ve been there”.
U mladosti, retko šta je toliko tragično kao nedostatak društva. Ili pak razmišljanje da je socijalizacija nešto nedostižno. Sa svojih 14, maštala sam o ekipi i momku koji bi moj život učinili smislenim. Tog leta, otputovala sam sa porodicom u Dimitrovgrad. To je bila svojevrsna rutina o kojoj nisam mnogo razmišljala. Fun fact, ni tamo nisam imala drugare. Dani su prolazili veoma brzo, a ja sam bivala sve usamljenija. Nisam ni slutila kakva mi životna lekcija sledi. Jedne večeri, pred sam kraj našeg boravka, upoznala sam grupu devojčica. Među njima je bila moja dugogodišnja najbolja drugarica. Ukazale su mi da smo svi svega vredni. Od tada, svako moje samopreispitivanje se preobražava u “ti to možeš“.
Znaš šta još? Život je već dovoljno smislen jer si TI njegov deo. Ne treba ti neko ili nešto da ga učini vrednim. Za mene, taj mali gradić na granici sa Bugarskom je sinonim za mir i rado mu se vraćam. A mir je goal, veruj mi. Znaj, kada se preispituješ jesi li vredna, dobra ili samo dovoljna… UVEK jesi.
I više od toga!
Sada kada smo to primile k znanju, hajde da se osvrnemo na najčešće nedoumice.
Zašto da voliš sebe? Jer si najbolja (ko ne voli najbolje?).
Zašto bi se neko s tobom družio? Jer si pravi prijatelj (a to je retkost).
Zašto bi se nekome dopala? Jer si lepa i pametna (i zgodna i zabavna i još mnoogo toga).
Nemoj da si se usudila da mi protivrečiš, znam da je tako.
Kao što rekoh I’ve been there.
I konačno…
Zašto si dovoljna? Jednostavno – zato!
