Na sve popularnijim društvenim mrežama pročitah “Ozbiljan hedonizam je živeti, udisati i voleti Čačak”. Stupila sam u kontakt sa prijateljem i poznanicima koji su njegovi žitelji. Nakon svih priča koje sam čula, verujte da mi je taj grad prvi na bucket listi.
Odrastanje u Čačku je, po svoj prilici, vrlo primamljivo.Tinejdžeri iz manjih gradova imaju tendenciju da pomisle kako je njihovo rodno mesto dosadno. Teže prestonici jer je ona, po pravilu, izvor zabave. Nisu svesni koliko greše.
Uz školu koju retko ko voli, postoje razni načini da se zabavite u Čačku. Kreativnost je svuda dobrodošla, pa prema tome ni ovaj grad nije izuzetak. Glumačka škola “Krug”, škole slikanja, studio za ples, baletske škole i dva hora su samo početak. Za mlade pčelice, Centar za obrazovanje “Sveti Sava” nudi edukativne programe u oblasti IT sektora. Crveni krst je gostoljubiv domaćin tinejdžerima koji tu volontiraju, razvijajući empatiju. Novootvorena biblioteka ima poseban odeljak za decu, u kojem vreme mogu provoditi oni koji žele mir ili im je jednostavno tu prijatnije.
Kada govorim o Čačku, ne možemo da ne spomenemo Kolo srpskih sestara “Nadežda Petrović”. Njegove članice prikupljaju sredstva za one kojima je to najpotrebnije. Leti ovaj grad dostiže svoj pun sjaj tokom festivala “Dani urbane kulture”. Ili “DUK”, kako to urbani Čačani zovu. On pruža takmičenja u ekstremnim sportovima, crtanje murala i neizbežnu dobru muziku.
Kul, zar ne?
Takođe se tokom godine nudi prilika da obiđete planine Ovčar i Kablar, ali i oprobavanje u krosu. Ko kaže da gradovi iz unutrašnjosti nisu strava?