Pisanje dnevnika dobra je stvar. Pre svega jer bilo koja vrsta pisanja, iz želje i potrebe, oslobađa. Dnevnik i postoji kako biste njime rekle sebi i ,,drugima,, sve ono što mislite, volite, ne volite, čemu težite, koga simpatišete, šta uočavate, šta ne možete ili možete, itd, itd. Svako je najiskreniji pred samim sobom, pa te svoje istine pisanjem dnevnika i želi da zabeleži, podeli i obelodani svima svojim rukopisom.
Da li ćete pisati dnevnik sa 16, 19 ili 27 godina sasvim je svejedno. Važno je da pišete. Svaki period života spreman je da nešto kaže, zapiše i označi kako bismo ga se sutra u životu sećali i prisećali.
Pisanje dnevnika stvara ljubavne romane, pune života, raznih filozofija i zaljubljenosti. Pisati dnevnik znači pisati o svemu što osećate, zahtevate, očekujete, želite. Pisati ga jednom dnevnom jeste preporuka, ukoliko zaista svakog dana poželite na taj način da se izrazite. Ništa se u životu ne radi na silu, ili zato što tako mora ili zato što je u trendu, pa ni pisanje dnevnika. Svako se izražava na svoj način. Neko će crtati, neko slikati, neko pevati, neko svirati, neko plesati, neko pisati, neko čitati, neko trčati, …. Bitno je da sve radiš zato što ti prija i zato što ti to voliš i želiš da radiš. Stoga, pišite dnevnik ako želite da rečima opišete sve ono što vidite, čujete i mislite. Rečima je mnogo toga lakše objasniti. Pišite ljubavna pisma, prepričanu lektiru, pesme, priče, … Izmišljajte i maštajte kroz svoje dnevnike. Ispoljite sve ono što vam se mota po glavama i srcu. Pisanjem i čitanjem možete da vidite i sagledate mnogo toga lepog i čudesnog. Svoje dnevnike pretvorite u putopise, živopise, spomenare, albume, herbarijume, slikovnice… Sasvim svejedno. Najbitnije je da u nečemu uživate, da ste nečemu posvećene, da vas to nešto ispunjava i čini srećnima.
Pišite dnevnike i budite kreativne!
