Neko mi je jednom rekao, da život treba živeti radi sitnica. Treba živeti radi svitanja u 5 ujutru i radi zalaska sunca u 5 uveče, živeti radi putovanja, vožnje bicikla sa muzikom u ušima 
i vetrom u kosi, živeti radi plesa na kiši, radi smeha do bola u stomaku, živeti radi omiljenih pesama i lepih knjiga, radi osmeha bez ikakvog povoda, radi dugačkih razgovora, radi keksa sa čajem, radi odmora posle teškog radnog dana, radi bleska u očima. Živeti radi noćnih doćivljaja i radi zvezda, koje te prate kući. Živeti radi ljudi, koji znaju da piješ kafu bez čećera i ne voliš luk. Živeti radi prvog i dugih šetnji, radi zagljaja i novih poznanstava. Radi neočekivanih poklona i dugoočekivanog “Da”. Živeti radi onih sitnica, koje te teraju da se osećaš živim.
