U doba svetske pandemije i sveopšte krize, tokom koje je život stavljen na pauzu, neprestano nam pune glavu (ne)proverenim informacijama te se suočavamo sa iscrpljenjem.
S druge strane, imamo ono što nam je društvo nametnulo – očekivanje da na silu budemo vedri i pozitivni, kao da se ništa ne dešava.
Negativne emocije stop.
Strah stop.
Nesigurnost stop.
Zapravo…u redu je da nisam ok, da nisi ok.
I pre globalne krize, od nas mladih se očekivalo da budemo jednostavno srećni i u dobrom raspoloženju, uvek spremni za socijalizaciju i nova poznanstva. Ako nismo takvi, čuli bismo čuvenu rečenicu „Što si tako depresivna?“ ili bi nas etiketirali kao partibrejkera.
Mnogi za sebe govore da su „depresivni“ ali prava depresija nije loše raspoloženje koje će proći za dan ili dva, uz malo dobre volje. Ona utiče na naš način življenja i doživljavanja samih sebe.
Predrasude o mentalnim bolestima doprinose tome da se kasno obratimo za pomoć, bilo to stručnom licu ili prijatelju.
U redu je tražiti pomoć!
Etiketa kao što je partibrejker, samo nas stavlja u neprijatnu situaciju. U redu je imati dane kada ne želiš da se socijalizuješ i kada ti jednostavno društvo ne prija.
Kada naiđu takvi periodi, treba sebi dati oduška i uraditi neku vrstu detoksa. Provesti vreme sama, radeći ono što voliš i što te čini srećnom.
Nekome je detoks brisanje svih društvenih mreža, gledanje filmova ili serija po ceo dan, bavljenje raznim hobijima kao što su slikanje ili fotografisanje – za koje inače nije imao/la vremena.
Trajao detoks dva dana, dve nedelje ili dva meseca, znaj da si to vreme uložila u sebe i svoju sreću i to je ok.
