Gavrani su odavno ušli u intelektualnu elitu životinjskog sveta. Svi znaju Ezopovu slavnu priču o gavranu i ćupu: ptica nije mogla da dohvati vodu kljunom pa je počela da baca kamenčiće u ćup dok nije dostigla željeni nivo vode.
Ali do današnjeg dana nastavljamo da učimo o novim sposobnostima ovih ptica. Njihov rang se stalno povećava – pošto su uhvaćeni sa primatima, ptice porodice Corvidae su postigle sposobnost male dece. Međutim, ne bi bilo potpuno tačno reći da su one postigle nešto – očigledno je da su korvidi oduvek bili prepoznatljivi po visokoj inteligenciji, samo što smo tek sada posegnuli da proučavamo mozgove ptica u svim detaljima njihove psihologije i neurobiologije. ⠀
Svoju izuzetnu genijalnost gavrani duguju posebnostima svoje neuronske arhitekture. Međutim, ptice, uključujući i corvids, su primetno inferiorne u odnosu na sisare u ukupnom broju neurona. Ako u mozgu gavrana ima 660 miliona neurona, onda je broj kod životinja veći desetine milijardi puta. Šta onda omogućava gavranu rešavanje problema na ravni sa nekim primatima? Činjenica je da se kod sisara u evolucionim serijama gustina ćelijskih elemenata smanjuje, a kod ptica se povećava. ⠀
Očigledno, u vezi sa sposobnostima ptica da lete po potrebi, s jedne strane, maksimalno olakšanje ukupne mase, a s druge – ubrzanje kretanja, u mozgu, desila se kardinalna optimizacija mehanizama obrade informacija.
5 fantastičnih činjenica o gavranovima
- Gavran može da oponaša ljudski govor. U zatočeništvu gavran može naučiti da govori bolje od nekih papagaja. Oni takođe oponašaju druge zvukove, kao što su motor automobila ili oglašavanje drugih životinja (posebno ptica). U prirodi su zabeleženi brojni slučajevi gavrana koji oponašaju vukove i lisice koje ‘zovu’ do leša životinje koju sam gavran nije u stanju rastrgati. Kada to umesto njih učini vuk ili lisica, gavran će čekati da oni završe svoju gozbu i zatim navaliti na ostatke. Pogledaj ovde
- Kada je riječ o inteligenciji, ove ptice idu rame uz rame sa šimpanzama i delfinima. Mnogi eksperimenti su pokazali da gavrani odlično rešavaju logičke testove koji uključuju više koraka i korišćenje alata. Nešto što neka druga životinja nikada nije uspela da rešit, gavran često postigne iz već prvog pokušaja. Neki gavrani su čak naučili i brojati. U prirodi, gavrani gađaju ljude kamenjem kako bi ih sprječili da se popnu do njihovog gnijezda, kradu ribe ribarima, po potrebi se prave mrtvi, koriste razne alate, kao i druge životinje da dođu do hrane.
- Gavrani su jako razigrani. U ljudskim naseljima su često viđeni kako koriste snijegom prekrivene krovove kao tobogane, a ponekad se jednostavno vole i kotrljati u snijegu.U prirodi se najviše igraju sa vukovima (kojima to i nije baš igra) tako što ih zadirkuju sve dok ih vuk ne počne ganjati. Ali ove inteligentne ptice idu i korak dalje. Gavrani se igraju i sa igračkama, odnosno štapovima, kamenčićima, šišarkama ili čak i golf lopticama koje koriste da se igraju sami ili sa drugim gavranima.
- Gavrani imaju svoje tinejdžerske bande. Gavrani su monogame ptice, što znači da ostaju sa partnerom cijeli život. Kada njihovi mladi dosegnu doba da napuste dom oni se priključuju bandi, odnosno jatu mladih ptica koje žive zajedno sve dok ne pronađu svog partnera. Zanimljivo, ovakav način života je stresan za gavrana. Naučnici su otkrili veće razine hormona stresa u tinejdžerskom izmetu gavrana nego u izmetu odraslih jedinki.“Nekako, smatramo da imaju mnogo sličnosti s ljudima – stresni život u tinejdžerskim bandama, u odnosu na mirniji život u paru.” – Dr Selva, istraživač
- Gavrani pokazuju razne emocije i empatiju. Unatoč svojoj nestašnoj prirodi, gavrani pokazuju osećanj empatije. Kad prijateljski gavran izgubi u borbi, njegovi prijatelji će učiniti sve da ga uteše. Takođe će zapamtiti drugu pticu koja im je prišla na prijateljski način, ali će isto tako zapamtiti i one koje su bile neprijateljski nastorijene.Proučavajući oglašavanje gavrana naučnici su otkrili da oni kroz njega mogu izrazaiti razne emocije kao što su nežnost, sreća, iznenađenje ili bes.
